Мали Рај са кулом на седамнест ветрова:
Чувари српске традиције

Домаћинство је необично, како по ономе што може у њему да се види, тако и по необичној љубавној причи ово двоје људи.
Синиша Јевтић, борац са Кошара и његова супруга Холанђанка Маријанне Руттен Јевтић, недавно су код Крушевца саградили “Мали Рај са кулом на 17 ветрова”, сеоско домаћинство које спаја српску и холандску традицију, историју, здраву храну и нетакнуту природу.

Мали Рај са кулом на 17 ветрова налази се на два километра од Крушевца на путу за Копаоник, у месту Липовац.

Домаћинство је необично, како по ономе што може у њему да се види, тако и по необичној љубавној причи ово двоје људи, код којих су осећања била јача од наслеђа не баш лепе прошлости у односима између Србије и Холандије.

Синиша је родом из мачванског села Совљак, а њих двоје су се упознали кад је Маријанне долазила у Варварин код пријатеља. Венчали су се пре две године, 24. марта, на годишњицу бомбардовања СР Југославије од стране НАТО.

Маријанне и Синиша су се пре две године упознали за Божић, а осим узајамних осећаја, спојила их је велика љубав према Србији.

Маријанне је Србију заволела као млада девојка, долазећи овде, а Синиша је свој патриотизам доказао још 1999. године на Косову и Метохији, као војник 125. Моторизоване бригаде. На Кошарама је 16. априла 1999. године тешко рањен. После седам дана је самовољно напустио болницу и вратио се у јединицу.

Синиша прича како је идеја о уређењу једног оваквог сеоског домаћинства настала од пријатеља који су долазили из Холандије и који су били одушевљени гостоприством својих домаћина и њихових комшија.

– Идеја за кулу је проистекла од нашег великана “Милића од Мачве”. Наиме Милић је дао аманет мачванским сликарима да праве уметничке куле по којима је Србија требало да буде препознатљива у свету, као Холандија по ветрењачама. Зато смо у сам темељ куле и поставили портрет нашег великана.

На предњој страни куле су њени чувари Стефан Дечански, Душан Силни и Кез Лазар. Десни бок куле штити Суреп – Српски стари мудри вук. На кули треба да се настави осликавање како њене спољашности тако и унутрашњости и целог Малог Раја.

Етнозданије је посвећено хајдуку из Мачве Димитрију Ногићу са свом његовом биографијом.

– На тај начин ћемо очувати дух предака и неким новим нараштајима пренети делић живота једног надасве честитог хајдука из времена Првог српског устанка.

– Посетиоци ће моћи лично да осете дах наше историје и науче колико су некада наши дедови држали до речи и образа. Планирамо ускоро и оснивање Удружења поштовалаца “Хајдука Димитрија Ногића”, а све у циљу чувања традиције и вредности за које су се борили наши преци – указује овај ветеран са Кошара.

У домаћинству су оживели и вајат из 1876. године, који ће бити посвећен хајдуку Димитрију Ногићу, побратиму хајдук Станка, Зеке Буљубаше и Змаја од Ноћаја.

Мали Рај је спој историје, традиције и фантазије, па поред разних предмета из Србије, овде има и предмета из Холандије, а у плану је да се поред куле изгради и ветрењача.

Такође, ово је и својеврсан мост између Србије и Холадије, српског и холандског народа, који је по Синишиној причи, изузетан и чији се ставови и понашање доста разликују од званичне државне политике према Србији.

Када је о Маријанне реч, она је у етноздање унела мало и холандског духа, па тако поред старих предмета из готово читаве Србије, којима су опремили ентеријер, има и неких из Холандије.

Синиша напомиње да свако од нас увек може да одвоји и уреди неку просторију за смештај гостију.

– Сваки крај наше отаџбине има шта да понуди. Улагања не морају бити велика, битно је да се ради из љубави и срца. Да гостима заиста покажемо какви смо домаћини. Не треба да нас води само економски моменат, јер онда то прелази у комерцијалу. Савет је да кроз овај вид туризма подижемо националну свест, очувамо заборављено и пренесемо знања млађима – напомиње Јевтић