Драгану је потребна лекарска нега и бањско лечење, међутим, због пандемије не може да борави у болници, већ мора на бањско лечење.
Његово здравствено стање нагло се погоршало због неадекватног лечења Посттрауматског стресног синдрома од кога је боловао годинама после рата.
Има десетогодишњу ћерку Драгану о њој, без ичије помоћи, брину његов отац и брат.
Живе од пољопривреде, а само Драганов брат је запослен.

Својим ратни друговима, који су му дошли у посету, рекао је: “Било би боље да сам погинуо. Мање би ме болело и више би ме поштовали”.